Географска карта - ХМС Виктори (HMS Victory)

ХМС Виктори је британски бојни брод из класе линијских бродова првог степена. Изграђен 1759. и поринут 1765. био је окосница британске морнарице крајем 18. и почетком 19. века. Славу је стекао служећи као заставни брод адмирала Нелсона у бици код Трафалгара (1805).

Брод је завршио активну ратну каријеру 1810. и од тада је имао разноврсна задужења у портсмутској луци све док није 1922. био проглашен музејским бродом и трајно премештен у суви док у Портсмуту. Тренутно служи и као брод заставник Првом поморском лорду Уједињеног Краљевства. Најстарији је бојни брод још увек у служби (иако није најстарији бојни брод у служби на мору, титула која припада нешто млађем америчком броду, УСС Конститушн).

Децембра 1758, управнику чатамског бродоградилишта наређено је да припреми суви док за изградњу новог линијског брода првог степена. Наређење је сматрано неуобичајеним, будући да је Краљевска ратна морнарица давала предност мањим и окретнијим бродовима (линијским бродовима другог и трећег степена), а најчешће није имала више од два брода првог степена. Током целог 18. века изграђено је само 10 линијских бродова за Краљевску морнарицу.

Брод је дизајниран тако да носи најмање 100 топова што је био стандард за линијске бродове првог степена. Током службе број топова је варирао између 104 и 106, док је 1808. смањен на 98 што је брод деградирало до другог степена, али је од 1817. број топова поново био 104.

Кобилица је поринута 23. јула 1759. у „Старом доку самцу“ чатамског бродоградилишта (Портсмут), доку који је по најславнијем броду изграђеном у њему преименован касније у „Виктори док“. Име брода изабрано је 1760. Како је 1759. била година великих победа Британске империје на мору и копну у Седмогодишњем рату, брод је назван „Виктори“ (енгл. за „победа“). Одлука о имену била је донекле котраверзна јер је претходни брод линије првог степена, ХМС Виктори из 1737. потонуо у олуји 1744. уз погибију свих на њему.

У то време је након што би оквир брода био изграђен било уобичајено да се исти прекрије и остави неколико месеци да би дрвена грађа сазрела, међутим, како се Седмогодишњи рат ближио крају, брод више није био хитно потребан, те је сазревање продужено до скоро три године, што је значајно допринело његовој дуговечности касније. Када је „Виктори“ завршен, укупни трошкови изградње износили су 63.176 фунти и 3 шилинга што одговара 7,31 милиону фунти данас. Искоришћено је 6000 стабала од којих је 90 процената био храст, а остатак брест, бор и јела, те нешто „дрвета живота“.

Након изградње „Виктори“ је био наоружан ливеним топовима с глатком цеви. Топови су испаљивали ђулад стандардне тежине по чему су класификовани, али је избор муниције био шири и укључивао је и нестандардну ђулад, картеч, грожђано пуњење и ланчану ђулад. Оригинално је носио 30 42-фунташа на доњој (главној) наоружаној палуби, али су 1778. они били замењени 32-фунташима. Године 1779. су поново враћени 42-фунташи, да би 1803. били трајно замењени 32-фунташима. Такође, оригинално је брод имао и 44 6-фунташа који су сви 1782. трајно замењени 12-фунташима. Две каронаде на крми такође су додане након изградње.

У марту 1780. у складу са тада новом праксом британске морнарице, „Виктори“ је враћен на док зарад окивања дна бакарним плочама. Ова иновација штитила је бродско дрво од штетника бродског црва, те је успоравала раст морске траве што је био узрок спорости старијих бродова. Дно оковано бакром омогућило је броду већу брзину и касније, дуговечност.